Posleratna obnova sporta

Srednjoškolska omladina Subotice, okupljena u USAOV-u, osnovala je u subotu, 21. aprila 1945. godine, Fiskulturno omladinsko sportsko društvo Jovan Mikić-Spartak, s fudbalskom, atletskom, stonoteniskom, gimnastičkom, odbojkaškom, košarkaškom i teniskom sekcijom.
Nakon formiranja upućen je zahtev broj 2/1945. Komandi mesta - Prosvetnom odelenju za upis u registar. U zahtevu za registrovanje stoji ,,da se srednjoškolska omladina društva Jovan Mikić-Spartak obraća sa željom da se dozvoli rad novoformiranom društvu ..."
Inicijativni odbor za obnovu fiskulture i sporta Vojvodine objavio je u „Slobodnoj Vojvodini", 28. aprila 1945. godine, saopštenje o formiranju novih fiskulturnih sportskih društava, u kome se pominje i Fiskulturno omladinsko sportsko društvo Jovan Mikić-Spartak, za koje se kaže da može sudelovati u organizovanju javnih priredbi.
Prvi predsednik FOSD Jovan Mikić-Spartak bio je Lajčo Jaramazović, a sekretari dr Miran Ostan, pa Vilim Harangozo. Predsednik fudbalske sekcije bio je Viktor Vrhovac-Uča.
Na vanrednoj skupštini FOSD Jovan Mikić-Spartak, 24. decembra 1945. godine, za predsednika je ponovo izabran Lajčo Jaramazović, za prvog podpredsednika i Viktor Vrhovac-Uča, a za drugog podpredsednika Dušan Davidović. Za pojedine klubove bili su zaduženi - fudbal: Rade Šibalić, stoni tenis: Tibor Harangozo, Šime Beniš, gimnastika: Eduard Kral, košarka: Laza Vuković, odbojka: Sava Milošev, boks: Paja Rudinski, rvanje: Aleksandar Vujević, biciklizam: Deneš Erdelji, kuglanje: Ozren Pilić, laka atletika: Lajčo Horvat Ekonomi su bili Aca Skenderović i Lazo Bogešić. Priređivački odbor su činili: Etuška Poljaković, Ivan Herman i Milorad Gardinovački.
Na prvoj godišnjoj skupštini Fudbalskog kluba, 6. januara 1946. godine, u upravu su izabrani: - predsednik Laza Bogešić, prvi podpredsednik dr Miran Ostan, drugi podpredsednik Ivo Pančić, sekretar Stipan Kopilović-Pipko, tehnički rukovodilac Aleksandar Zvekan. Trener je bio Martin Takač (otac Joške Takača).
Na drugoj godišnjoj skupštini FOSD Jovan Mikić-Spartak, 15. aprila 1946. godine, za predsednika je izabran Viktor Vrhovac-Uča, a za generalnog sekretara Ivan Herman.
Posle fuzije FOSD Jovan Mikić-Spartak i FD Radnički za predsednika je izabran Luka Rižanji, a za podpredsednika Radoslav Rakić.
SDž Spartak ubraja se danas u najveća jugoslovenska sportska društva. Ima dvadeset klubova (atletika, fudbal, košarka, odbojka, rukomet tenis, stoni tenis, plivarije i vaterpolo, šah, boks, rvanje, go, biciklizam, kuglanje, džudo, karate, hokej na ledu i klizanje, mačevanje, dizanje tegova i ženski fudbal.). Sa 2.800 aktivnih članova SDZ Spartak se ubraja među najmasovnija društva u zemlji.

Formiranje novih društava

Na osnovu odluke o privremenoj organizaciji i delokrugu rada narodnooslobodilačkih odbora na teritoriji Vojvodine, Predsedništvo Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine donelo je sledeću odluku: „Vrhovno vođstvo fiskulture na celoj teritoriji Vojvodine prepušta se Inicijativnom odboru za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini. Raspuštaju se svi bivši sportski savezi i podsavezi, kao i fiskulturni savezi i ostala sportska društva, koja su na teritoriji Vojvodine postojala za vreme bivše Jugoslavije i okupacije. Sva njihova imovina prelazi u vlasništvo Inicijativnog odbora za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini koju će upotrebiti na reorganizaciji i unapredenju sporta u Vojvodini. Raspuštaju se svi akcioni odbori i druga tela koja su obrazovana u raznim gradovima radi obnove sporta. I njihova imovina prelazi u vlasništvo Inicijativnog odbora za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini.
Sva sportska društva i fiskulturna društva, koja žele da obnove sportski rad, imaju se obratiti Inicijativnom odboru za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini, najdalje do 29. aprila 1945. godine. Nijedan sportski klub, niti bilo kakvo sportsko društvo, koje od pomenutog odbora ne dobije dozvolu za postojanje i rad, neće imati pravo nastupa, niti uopšte postojati na teritoriji Vojvodine."
Jedan od osnivača SDž Spartaka, dr Miran Ostan, tada osamnaestogodišnjak, učestvovao je kao delegat sa Vilimom Harangozom na vojvođanskom savetovanju o fizičkoj kulturi, marta 1945. godine u Novom Sadu. Tada je donet zaključak da se iz osnova promeni način organizovanja fiskulture u našoj zemlji.

- Jednom depešom, u martu 1945. godine, javljeno je da se svi već organizovani sportski klubovi raspuste. Izabrali smo delegate za Osnivačku skupštinu (konferenciju) Fiskulturnog saveza Vojvodine, na kojoj smo bili pokojni Vilim Harangozo i ja. Nakon našeg povratka iz Novog Sada, omladinska organizacija počela je da sprovodi usvojene zaključke. Sportisti žAK-a i drugih sportskih klubova izjašnjavali su se kojem će sportskom društvu ili klubu da pristupe. Mladima je bilo izuzetno stalo da se, pored postojećih klubova žAK-a i Bačke, obrazuje i novo sportsko društvo. Mladi aktivisti, oslanjajući se na omladinsku organizaciju USAOV-a, formirali su 21. aprila 1945. godine FOSD Jovan Mikić-Spartak. To nam je u to vreme bilo najlepše zaduženje. Uspešno su organizovane sportske priredbe i prvomajske parade, u kojima se vidno mesto posebno imali sportisti Spartaka. Međusobno poštovanje, ljubav, bratstvo i jedinstvo bili su najjači oslonac mladih. A, na tim principima uvek i treba vaspitavati mladiće i devojke - kaže dr Miran Ostan.
Sportski radnik Viktor Vrhovac-Uča seća se formiranja sportskih klubova sa mladima USAOV-a:
- Omladinci su na zborovima donosili odluke o učešću na radnim akcijama za uređenje grada i sakupljanje sanitetskog materijala za front. Radilo se i na obnovi fiskulturnog pokreta. Mladi su tada osnovali i Sportsko društvo Jovan Mikić-Spartak. Posebno su bili aktivni fudbaleri, odbojkaši, atietičari, stonoteniseri, gimnastičari, teniseri i aktivisti u mesnim odborima. Dr Miran Ostan je u to vreme bio organizacioni sekretar, zadužen za celokupnu obnovu sportskih aktivnosti. Radio sam s Vilimom Harangozom i drugim sportskim radnicima. Bio sam predsednik fudbalskog kluba i, kasnije, SDž Spartak.
Odmah posle odluke da se formira FOSD Jovan Mikić-Spartak održano je, 21. aprila 1945. godine, prvo lakoatletsko takmičenje na Gradskom stadionu. Organizator i učesnik bio je i Gustika Ivković.
- Sačinjen je program takmičenja za žene i muškarce. Trčalo se na 100, 400 i 1.500 metara, bacali disk i kugla, skakalo u vis i dalj. Učestvovali su svi sportisti grada i predstavnici III brigade - seća se jedan od utemeljivača sportskih aktivnosti u poratnim danima, Gustika Ivković.
Sportsko društvo železničara dobilo je ime Jovan Mikić-Spartak u znak sećanja na komandanta Subotičkog partizanskog odreda Jovana Mikića-Spartaka, nekadašnjeg atletičara i državnog reprezentativca.
Kako je Spartak dobio ime govori Gustika Ivković:
- Još tokom rata razgovaralo se medu mladima o osnivanju sportskog kluba odanog idejama pokreta. Jovan Mikić je bio poznati atletičar, omiljen među omladincima. Poslednji put sam ga sreo baš na dan oslobođenja Subotice. Sledećeg jutra čuo sam da je ranjen. Sa Ernestom Tilijem krenuo sam u bolnicu. Komandant Subotičkog partizanskog odreda bio je već mrtav. Kada smo mu odavali dužnu počast, rekli smo: „Budući atletski klub nosiće njegovo ime." S tom idejom upoznat je i omladinac Miran Ostan. Ideja je prihvaćena i Spartakovo ime ponelo je celo sportsko društvo.
Da bi se stvorili uslovi za vrhunske rezultate sportista, 22. januara 1947. godine održana je zajednička skupština FOSD Jovan Mikić-Spartak i Fiskulturnog društva Radnički, na kojoj je odlučeno da se ova dva najveća sportska društva u gradu fuzionišu.
Novi naziv je bio: Radničko fiskulturno društvo Jovan Mikić-Spartak. Društvo je imalo sekcije u fudbalu, atletici, stonom tenisu, šahu, rvanju, boksu, odbojci, košarci, plivanju i vaterpolu, hokeju na ledu, tenisu, biciklizmu, kuglanju, mačevanju, rukometu i gimnastici.
Posle II kongresa Fiskulturnog saveza Jugoslavije, 1948. godine, i osamostaljivanja sportskih klubova, Društvo je počelo da se oslanja na Mesni odbor železničara Subotice i Ministarstvo železnica u Beogradu. Tada je i promenilo naziv u Sportsko društvo železničara Jovan Mikić-Spartak.
Posle vanredne skupštine SD Sloboda iz Subotice, održane 6. aprila 1949. godine, deo takmičara ovog, tada raspuštenog, društva prelazi u SDž Spartak.

Svedočanstvo jedne reportaže

Zanimljiva reportaža objavljena je iz pera Milana Ercegana, poznatog jugoslovenskog sportskog funkcionera, u „Sportu" (listu koji je izlazio u Novom Sadu) u 1951. godini o jednom gestu fudbalera Spartaka:
„Bilo bi mnogo reči o tome. Nije od oslobođenja proslavljena ni jedna svečanost, a da Spartak nije pohvaljivan Spartak je uvek istican ne samo kao fudbalski klub, nego kao kolektiv uopšte.
Ima nešto drugo zbog čega se mi Spartakom ponosimo još iz prvih dana njegovog postojanja i to je priča za sebe:
- Spartak je početkom 1945. godine imao mnogo dobrih fudbalera u svom timu. Bilo je tu igrača koji su kasnije nastupali i za državnu reprezentaciju. Protivnika je bilo malo.
Sportski život još nije uhvatio maha. Nije bilo tada nikakvih uslova. Igralo se za obnovu sportskog života. Tako je jednog dana Spartak ponudio da ide u Skoplje i nastupi protiv kombinovanog tima Makedonije. Ponuda je prihvaćena, ali bez ikakvih uslova. Spartak je morao pozajmiti 30.000 dinara da bi otišao do Skopfja.
U to vreme kad je Spartak krenuo na put iz Subotice, sekretar Fiskulturnog saveza Srbije Dragoš Stevanović pozvao je telefonom Edu Ljubibratića, sekretara Fiskulturnog saveza Vojvodine, i preneo mu sledeće:
- Da bi uveličali Dan pobede 9. maj, trebalo bi da se u Beogradu sastanu reprezentacije Srbije i Vojvodine u fudbalu.
Izbor je pao na fudbalere Spartaka.
Sekretar Fiskulturnog saveza Vojvodine pozvao je odmah Suboticu u nameri da kompletni Spartak brani boje Vojvodine. Iznenadio se kada je dobio odgovor da je Spartak već na putu za Skoplje i da upravo treba da bude negde oko Novog Sada.
Da bi spartakovcima „presekao put", Edo Ljubibratić je otišao do srušenog železničkog i pešačkog mosta na Dunavu kod Novog Sada. Posle kratkog vremena pojavili su se igrači Spartaka.
- Treba sutra nastupiti u Beogradu u čast proslave Dana pobede - objasnio je drug Ljubibratić vođi puta.
- U redu, moramo samo javiti da ne odlazimo u Skoplje - glasio je odgovor.
Za naknadu troškova, koje je imao Spartak oko organizovanja puta do Skoplja, iako je novac bio pozajmljen, niko nije ni pitao. Ljubibratić je doduše obećao da će se „troškovi puta nadoknaditi."
- To nije važno - odgovorili su spartakovci. Pa zar je čudo što je drug Edo rekao:
- To je moj tim.
Spartakovci su igrali kao reprezentacija Vojvodine protiv reprezentacije Srbije. Rezultat je bio 2:2. Bila je to prva velika posleratna utakmica u Beogradu. Mnogi je se sećaju. Za nju je bilo vezano ime Spartaka.
Da, ali ova istinita priča još nije gotova. Da je završim: revanš nikada nije vraćen. Spartaku niko nije nadoknadio troškove. Oni to nisu ni tražili. Zato se mi Spartakom ponosimo.
Izgleda da je sada sve jasnije kada se u toj svetlosti gleda rad fudbalera Spartaka" - završni je deo ove reportaže u vojvođanskom „Sportu".
Beogradski sportski list „Naš sport", u broju 65. od 24. februara 1947. godine, između ostalog, donosi ,,da je subotički Spartak najsvestranije fiskulturno društvo u državi, sa svoje 24 aktivne sportske sekcije i 1.500 članova, koji se bave raznim fiskulturnim disciplinama..."
Fiskulturno društvo Spartak proglašeno je 1947. za najbolje u NR Srbiji.
„Pobednik u novembarskom takmičenju..." - stoji ispisano na maloj crvenoj zastavici, koja i sada visi u jednom uglu kancelarije FD Spartak. To je nagrada - priznanje najboljem društvu NR Srbije. Ona je osvojena posle šestomesečne borbe fiskulturnika NR Srbije.
Između 280 fiskultumih društava, koliko ih je tada bilo u NR Srbiji, Spartak je izašao kao pobednik. To je najveći uspeh ovog društva. O njemu je u beogradskom listu „Ilustrovani sport" objavljen sledeći veliki članak:

Osnovna načela naše fiskulture Spartak primerno ispunjava

„Fiskultura radnom narodu: FD Spartak je u toku svog rada uspeo da preko svojih 30 ogranaka obuhvati skoro svu radnu omladinu Subotice. Ogranci Spartaka postigli su vidne rezultate od kojih je najveći prvo mesto na prvenstvu države u industrijskom višeboju.
To je osvojila ženska ekipa „Na-ma" Subotica, jedan od ogranaka FD Spartaka.
Masovnost: 2.307 članova koji aktivno učestvuju u radu 16 sekcija, u toku ove godine temeljno su bili obuhvaćeni fiskulturnim radom. Svaki 42. Subotičanin član je Spartaka.
Svestranost: „Pravilan fizički razvoj pružimo našem čoveku" - stoji na ulazu u dvoranu FD Spartaka. To je parola kojom se društvo zaista rukovodi u svom radu. Svakom članu društva pružena je mogućnost da se bavi sa više grana sportova. Mnogi članovi ovog društva takmičili su se ove godine u raznim sportskim disciplinama. Tako su Piroška Kolar, poznata atletičarka, Vilim Harangozo, prvak u stonom tenisu, učestvovali u takmičenju industrijskih preduzeća i kombinata.
Kvalitet: Visoko je podignut kvalitet sportskih sekcija ovog društva. u 1947. godini članovi Spartaka osvojili su 11 državnih prvenstava. Dvadeset i dva člana Spartaka u ovoj godini su branili boje naše države na raznim međunarodnim utakmicama, a dva državna rekorda u lakoj atletici pripadaju članicama Spartaka.

Svi članovi Spartaka na stadionu, plivalištu ...

Belom lopticom, na uglačanoj drvenoj površini, gde zvuk loptice tupo odjekuje, a snopovi reflektora zasenjuju oči, Vilim Harangozo savladao je u tri seta svetskog prvaka u stonom tenisu, Vanju, na omladinskom festivalu u Pragu. Harangozo nije sam: Margita Čović, T. Harangozo, Kosi, Varga - to je naša najjača ekipa u stonom tenisu.
Na garavoj stazi stadiona, gde bele crte u vidu elipse brazdaju grupe, Jelena Mađar, Jelisaveta Varmuža, Marga Šandorkić, Jelena Čanadi odnele su niz pobeda. Prvih Balkanskih igara u Tirani 1946. svako se dobro seća. Trobojnica sa crvenom zvezdom najviše puta vila se na pobedničkom stubu. Jednom -to je bilo zaslugom Mađareve, balkanske prvakinje na 80 metara prepone.
Jedanaest nacionalnih ekipa železničara sastalo se juna ove godine u Budimpešti. Ko će osvojiti prvenstvo Evrope? Silnim poletom, naša fudbalska reprezentacija železničara postala je evropski prvak. Od tih jedanaest - 7 su članovi Spartaka: Kopilović, Beleslin, Jakovetić, Zvekanović, Janjić, Takač i Azucki.
Jugoslavija 25 bodova, Rumunija 22, Mađarska 17, Bugarska 7, Albanija 1 bod - glasio je krajnji izveštaj Prvog balkanskog šampionata u boksu. Od ukupno osam kategorija, Jugosloveni su pobedili u četiri, a dva člana Spartaka, Đulai i Šovljanski, uz Džepina i Krležu, postali su prvaci Balkana. Đulai i Šovljanski su prvaci FNRJ za 1947.
U teškim trodnevnim borbama, na kožnoj strunjači takmičili su se najbolji rvači FNRJ. Od svih gradova Subotica je postigla najbolji uspeh: tri prva, šest daigih mesta. Na Balkanskom rvačkom šampionatu u Sofiji članovi Spartaka, Berenji i Čuzdi, osvajaju dva druga mesta. Spartak je dobar i u rvanju.
Trideset hiljada gledalaca posmatra vežbanje na vratilu koje kao da negira zakon zemljine teže. Savezni slet u Beogradu je najveća manifestacija naših fiskulturnika. Izabrana vrsta gimnastičara iz svih krajeva zemlje pokazuje kvalitet naše gimnastike. Izdvaja se svojim majstorskim pokretima visoki crnomanjasti vežbač, naročito u vežbama na vratilu. To je Josip Kujundžić-Keja, član FD Spartaka, koji je nekoliko meseci docnije osvojio i prvenstvo Balkana na ovoj spravi.
I tako rade i vežbaju svi članovi subotičkog Spartaka, na raznim takmičenjima i prvenstvima širom naše prostrane domovine, kao i na masovnim fiskulturnim manifestacijama: u Titovoj štafeti, na krosevima, sletovima i svugde gde se fiskulturnici pojavljuju.

Organizaciona čvrstina - uslov za uspeh ...

Nema uspeha na sportskom polju, ako društvo ili aktiv nisu organizaciono čvrsto postavljeni. Evo šta su članovi Spartaka uradili:
-    Izabrali su, posle fuzije sa Radničkim, sposobno rukovodstvo, koje brine brigu svih selekcija, koje uči članove da fiskulturu posmatraju kroz razvitak naše države.
-    Preko svojih propagandnih referenata, Spartak pravilno uzdiže svoje članstvo u ideološkom vaspitanju, putem predavanja, seminara i konferencije.
    Malo je društava koja učestvuju u Saveznoj fudbalskoj ligi, a uporedo posvećuju pažnju svim ostalim selekcijama. Članovi Spartaka su jedan dobar kolektiv, koji uspehe društva cene kroz uspeh svih selekcija.
-    Od duga 200.000 dinara, pravilnom finansijskom politikom, otplatili su do sada devet desetina. Članarina se ubira preko 70 procenata.
Eto, zašto je Spartak osvojio zastavicu. Tako je, eto, tada pisao beogradski list „Ilustrovani sport".

Odlikovanje Predsednika Republike

Za izuzetne zasluge u širenju bratstva i jedinstva Društvo je 1970. godine, povodom 25. godišnjice postojanja, odlikovano ukazom Predsednika Republike Josipa Broza Tita - Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.
Sportsko društvo pohvaljivano je i nagrađivano za uspehe u celini i uspehe pojedinih klubova više puta u svojoj 39. godišnjoj istoriji.
Oktobarske nagrade grada Subotice dobili su: 1971. Odbojkaški klub Spartak, 1972. Fudbalski klub Spartak, 1975. Sportsko društvo železničara Spartak i 1981. Rvački klub Spartak. Vojvođanska sportska nagrada Jovan Mikić-Spartak uručena je 1976. SDž Spartak, a 1979. godine stonoteniskom klubu Spartak. Nagrade, trofeje i istaknuta sportska zvanja dobijali su i brojni sportisti i sportski radnici.
Na svim posleratnim Olimpijskim igrama učestvovali su i predstavnici SDž Spartak.
Brojni zaslužni sportisti i takmičari internacionalnog i saveznog razreda ponikli su u redovima Spartaka. Oni su dosad izborili više od hiljadu vrhunskih plasmana na pojedinačnim ili ekipnim prvenstvima Vojvodine, Srbije, države ili u dresu sa državnim grbom.
Tako su najbolji stonoteniseri u igri parova u svetu 1954. godine u Londonu bili Jugosloveni - Vilim Harangozo (Subotica) i žarko Dolinar (Zagreb). I rvač Sreten Damjanović bio je 1971. prvak sveta. Refik Memišević je, takođe, 1981. u Oslu (Norveška) osvojio titulu apsolutnog prvaka sveta u rvanju. Stonoteniseri Zoran Kalinić (Subotica) i Dragutin Surbek (Zagreb) prvaci su sveta u igri parova 1983. godine u Tokiju (Japan).
Olimpijski pobednik u Montrealu 1976. godine postao je rvač Momir Petković u kategoriji do 82 kilograma.
U Kupu evropskih šampiona sudelovali su i brojni takmičari subotičkog Spartaka. Prve su na evropsku scenu stupile rukometašice, ali je Spartak 1961. i 1964. ispao već u prvom kolu. Mačevaoci Spartaka su u Kupu 1974. godine zauzeli na finalnom turniru „zlatnu sredinu". Odbojkaši Spartaka su, kao jugoslovenski šampioni, sudelovali na finalnom turniru 1976. u Briselu (Belgija) i osvojili treće mesto. Rvači Spartaka nastupali su na evropskoj sceni u dva navrata, 1977. i 1978. godine. Poslednji put, u Dembicama (Poljska) zauzeli su četvrto mesto. Stonoteniseri Spartaka bili su među najboljim timovima starog kontinenta 1978, 1980, 1981. 1 1982. godine.
Stonoteniska ekipa imala je uspeha i u Kupu sajamskih gradova. Evropska „salatara" osvojena je 1977. u Beču (Austrija) i 1981. u Atini (Grčka). A 1976. i 1980. godine igrali su u finalu u Solnoku (Mađarska).
Ekipa Spartaka nadmetala se i u jugoslovenskim kupovima u rukometu, fudbalu, stonom tenisu i dizanju tegova. Fudbaleri su 1962. igrali u finalu Kupa Maršala Tita i izgubili od OFK Beograda sa 4:1.
Za izuzetne sportske rezultate u domaćoj i međunarodnoj konkurenciji, zvanja zaslužnog sportiste Jugoslavije dobili su: stonoteniseri Vilim Harangozo, Zoran Kalinić i Josip Gabrić, rvači Boško Marinko, Sreten Damjanović, Momir Petković, Refik Memišević i Karolj Kasap, rukometašice Erika Tot, Magda Hegediš i Anka Evetović, fudbaler Tihomir Ognjanov-Bata, bokser Dragan Vujković, džudistkinje Mileva Vasić i Marija Angelović.
Sportski klubovi SDž Spartak proglašavani su za najbolje u gradu u više mahova:
1969. godine: Boks klub Spartak; 1970. Fudbalski klub Spartak; 1972. HK Elektrovojvodina i Fudbalski klub Spartak; 1973. Mačevalački klub Spartak; 1975. Odbojkaški klub Spartak; 1976. Klub za dizanje tegova Spartak i Rvački klub Spartak; 1977. Stonoteniski klub Spartak; 1978. Stonoteniski klub Spartak; 1979. Rvački klub Spartak; 1980. Rvački klub Spartak; 1981. godine: Stonoteniski klub Spartak.
U najuspešnije klubove ubraja se rvački, koji se takmičio u svim posleratnim saveznim ligama i na ekipnim šampionatima. Na njima je RK Spartak stalno bio među - vodećim jugoslovenskim klubovima.
Od ženskih timova, najduže su u saveznoj prvoligaškoj konkurenciji bile rukometašice (osvajale su naslove prvaka države i kup), zatim stonoteniserke (takođe su bile šampionke) i odbojkašice (imale su druga mesta).
Mladići i devojke iz ove velike sportske porodice pobrali su dosta uspeha i u konkurenciji pionira, juniora i starijih omladinaca. Bezbroj je osvojenih trofeja na prvenstvima Vojvodine, Srbije, države, Balkanskim igrama ili šampionatima Evrope.